Владимир је био заљубљеник у књиге. Не само као њихов читач, већ и као њихов стваралац у било којој фази њиховог настајања. Са великим интересовањем и задовољством укључивао се, или сам покретао процесе кроз које су настајале нове књиге. Чини се да је највише волео посао уредника, онога који осмишљава начин како један рукопис, односно писани документ може на најбољи начин да буде престављен будућим читаоцима.
Сувишно је напомињати да је све то радио у своје слободно време, мимо свог редовног посла који је радио. Стога је и круг пријатеља и људи са којима се дружио био састављен претежно од такође добрих познавалаца књиге и литературе.
То је наравно као последицу имало и стварање богате личне библиотеке, која се годинама знатно увећавала да би нарасла до више хиљада књига које су заузимале сваки слободан кутак у његовом дому.
Гледајући ту своју велику колекцију књига од којих су неке билe веома вредни примерци посебних издања изабраних књижевних дела, одлучио је да део тога поклони онима код којих би те књиге имале већу употребну вредност и биле доступне већем броју читалаца.
Тако је почетком 2020. године, даривао преко 3.000 изабраних књига манастиру Преподобног Прохора Пчињског.
Након његове изненадне смрти, у духу те замисли, његова сестра Гордана је наставила и плански поклонила изабране колекције књига институцијама и појединцима, у уверењу да би таква била и Владина воља.
У договору са Народном библиотеком „Душан Матић“ у Ћуприји, граду у коме је одрастао и школовао се, формиран је Легат Владимира Давидовића у коме се налази око 300 изабраних књига из његове библиотеке. На пригодној свечаности у библиотеци, јуна 2021. године, обележено је отварање легата уз сећање пријатеља и колега на њиховог суграђанина.
( https://www.biblioteka.cuprija.rs/vesti/secanje–na–vladimira–davidovica )
