Први српски законик из 1219. године – „Номоканон“ који је написао Свети Сава, Министарство правде Србије делиће као репрезентативни државни поклон представницима страних земаља.
Наиме, то изузетно дело наше баштине, познато и као Законоправило, Министарство правде је превело на савремени српски и енглески језик, а затим га одштампало као књигу.
Прва страна Номоканона
Законоправило је, како кажу у министарству, штампано у малом тиражу и представљаће службени поклон министра правде.
У изјави за Танјуг помоћник министра правде Владимир Давидовић објашњава да се Министарство определило да сачини одабир текстова из Номоканона, јер то дело представља најважнији државни, црквени, правни, историјски и књижевни рукопис српског народа.
„Овај кодекс представља први устав српске средњовековне државе. Законоправило је настало свега четири године после Magna carta libertatum – енглеске Велике повеље о слободама из 1215. године и било је главни извор прописа за Душанов законик, који је настао 130 година касније, 1349-1354. године“, објашњава Давидовић.
Том збирком прописа, која је широј јавности мање позната од њеног следбеника Душановог законика, уређују се односи у свим областима друштвеног живота, правни положај појединца, а поједина његова решења се протежу до данас.
Посебан значај тог правног акта је у томе што је писан разумљивим, народним језиком, наводи Давидовић и додаје да је Свети Сава бирао грађу за Номоканон прилагодавајући одредбе потребама новоуспостављене српске државе и цркве.
Делови Законоправила којима се уређују грађански односи ослањају се на римско право, нарочито на изводе из Јустинијанових Новела, Збирку закона из Јустинијановог Законодавства и Прохирон из 879. године, који представља зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права, навео је помоћник министра.
Када је у питању део који се односи на црквено право, он садржи синопсисе, претходне номоканоне, правила светих апостола и светих отаца, одлуке васељенских и помесних сабора и Мојсијево законодавство.
Између осталог, Номоканон садржи и норме о убицама и разбојницима, о робовима, о онима који се окупљају изван Саборне цркве, који се „играју и опијају“, који немоћне исмевају, о томе како не треба на свадбама играти и плесати, о лоповима, разбојницима, пљачкашима гробова, крадљивцима светиња, о позориштима, играма и лову.
Неке од норми Номоканона кажу:
- Који је постављен за новац нека се извргне као и онај који га је поставио.
- Клирик који јемчи нека се извргне.
- Клирик који лихву узима или да престане или нека се извргне.
- Који себе предају врачарама, 20 година нека се кају.
- Који ненамерно убије, 12 година нека се каје и клирик нека не постаје.
- Прељубник нека се каје 15 година.
- Ко венчану жену отера па другу узме, 15 година нека се каје.
- Ако се потуку два човека па један удари другог каменом или песницом, и овај умире али се опорави лежећи на постељи, па ако се придигне одупирући се о штап и изиђе, нека не буде крив онај који га је ударио. Ипак нека му да новца за лечење и обогаљеност.
- Кад неко удари човека и овај умре, ако га није хтео убити него му да Бог даде у руке, одредићу место где може утећи убица. Ако би неко устао на ближњег свог у жељи да га убије па потом прибегне жртвенику моме нећу га примити, нека се погуби.
Номоканон садржи и норме о убиству човека и животиње, о сведоцима и лажним сведоцима, о блудничењу, о презирању.
Извор: РТС
ПЕТАК, 06.01.2017.