Још један од бројних рукописа који је привукао пажњу Владимира Давидовића, страственог трагача и читаоца необјављених дела која као тему третирају и боље осветљавају нашу ближу и даљу прошлост.
Овога пута, од свога пријатеља Банета, добио је рукопис на стотинак страна, пажљиво прекуцан писаћом машином и стављен у платнене корице. Била је то лична исповест човека који је, као ђак, са непуних осамнаест година отишао у рат и из њега изашао као официр са узлазном каријером у новом друштву. 1952. године, са непуних тридесет година, у чину потпуковника и на високом положају у окружењу Александра Ранковића, бива ухапшен и осуђен на 12 година робије, које је у потпуности одслужио.
Књига представља вредан пример мемоарске литературе о једном бурном периоду наше недавне историје, у коме читаоци, поготову они који се баве историјом, могу из једне личне исповести сазнати занимљиве приказе и оцене како ти бурни догађаји утичу и судбински преламају и мењају животе појединаца и читавих породица.
У Напоменама на крају ове књиге, на једном месту Владимир пише како је аутор имао: „…један људски живот саткан од херојства, посртања и патњи, у сталном сукобу сопствених принципа и поступака у складу са њима, са немилосрдном, на моменте трагичном судбином човека која је своја уверења платио вишегодишњим робијањем. Детаљи, које на овај начин може да опише само онај ко их је непосредно доживео, представљају потресно сведочанство. Ту су и описи неких догађаја који представљају незаменљиви извор за проучавање наше савремене историје.“
Владимиру је то био довољан мотив да се са својим пријатељима упусти у још једну авантуру приређивања за штампу и објављивања књиге која садржи ову исповест.
